Moja Priča 2 deo

-Ni večeras te nisam sanjala

Sanjala sam drvo pod čijom senkom ležim

Sanjala sam sunce i vetar u kosi,daleke i čudesne predele,mirise začina i domaće kuhinje

-Više ne pohodiš moje snove

Nema te da mi doneseš miris mora i sunčeve zrake

Nestao si baš pred zimu

Nekom drugom poklanjaš snove o sreći

Čekam te godinama

U uglu svojih snova šćućurena I nepomična

Čekam te da moje snove obojiš u plavo

Čekam te da me tvoje usne dotaknu po prvi put,da mi oči jednim šapatom zatvoriš I snove obojiš duginim bojama

-Nema te,a zima predugo traje

Nema te,a nema ni moje duše

Tu sam,na istom onom mestu sa kojeg sam krenula

Zima predugo traje

Došla je kao zatišje i donela nam snove o drugima

Obećao si da ćemo se sresti

Obećao si

Zima predugo traje.

-Budim se. Ovog puta me mir i tišina potpuno okružuju. Otvaram oči. Shvativši da je zima počela I da je sneg padao tokom cele noći prekrivši svojim belim pokrivačem sve okolne zgrade,parkove I spomenike,dovlačim se do prozora.

 U kući je bilo I previše tiho. Pogledala sam na sat,bilo je pet sati ujutru. Svi su spavali ušuškani u svojim krevetima pod toplinom jorgana sanjajući snove o sreći,putujući tamo gde nikada na javi ne mogu otići. Grade kule I gradove,podižu čitav jedan grad za samo nekoliko sekundi.

               “Zašto zaboravljamo ono što sanjamo kada se probudimo,a nastavljamo da sanjamo tamo gde smo to veće stali? I zašto snove ne možemo da opišemo niti da ih nacrtamo?”

               “Snovi su čitava pozornica na kojoj duša proživljava ono što na javi ne bi mogla. U snu smo svesni prisutnosti duše,ali ne I na javi. Po meni to je jedan paralelni život koji proživljavamo o koji se oslikava na našu stvarnost. Znaš nekada su snovi vrlo jednostavni ;don su nekada prepuni slika i emocija koje nas ostavljaju bez komentara. Nekada nam je potrebno da se od njih odmorimo,pa zato imamo periode kada namse čini da ništa ne sanjamo. To ustvari duša spava. Shvati da nam snovi pomažu da rešimo naše unutarnje sukobe. Koristi snove kako bi stvorila nešto kreativno.”-baka mi je oštro odgovorila kao da ću upravo otvoriti pandorinu kutiju.

                 “Kao na primer sta?”-bila sam zatečena njenim odgovorom,ali ne toliko koliko me je uplašila istinitost onoga što sam sanjala.

 “Uzmi olovku I papir I zapisuj snove.”-nastala je duža pauza koju je prekinuo konobar-“Hajde,idemo kuci.”

  

Već sa novim danom vraćam se obavljanjem uobičajenih stvari. Odlazim na posao. Razmišljam o postdiplomskim studijama. Oduvek sam htela da budem kao moja baka zbog koje sam se odlučila da studiram psihologiju. U svemu mi je uzor bila. Bila je jedna od retkih žena koja se iz male sredine usudila da ode mnogo dalje i postane jedan od najeminentnijih stručnjaka radeći rame uz rame sa čuvenim akademicima,profesorima i doktorima.

   Dok se veče polako spušta nad gradom sporim koracima klizim ka stanu. Tako sam umorna.

-Prošla je zima

Odsanjali smo neki život srećni

U nekom drugom bajkovitom svetu

Punom neizmerne harmonije

-Probudili smo se svesni da je san prošao

Treba se probuditi iz usnulosti

Svet neće čekati

Vreme ne čeka da se probudiš

Vreme ide sve brže i brže

Onaj ko u korak sa vremenom ne ide gubi veliki ulog

-Noćas sam te sanjala

Sanjala sam da mi opet nemir donosiš

Sanjala sam kako me zoveš k sebi

Dozivaš me

Trčim,znajući da se u tvom naručju osećam najsigurnije

Bežim od nekoga

Bežim k tebi,a znam da me čeka mnogo prepreka

Znam da ću te opet izgubiti

-Sanjala sam te,a lice ti videla nisam

Ne znam ko si

Ne znam odakle dolaziš

Šta mi to donosiš na dar ?

Vidim samo obrise tvoje duše

Vidim ono što jesi

Vidim da si stvaran I da si čovek

-Rekao si da ćemo se sresti

U to sam potpuno sigurna

Sanjala sam da trčim i bežim

Pokušavam da pobegnem

Noge su mi tako teške,umorne

Sanjala sam da preskačem prepreke trčeći uzbrdo

Sanjala sam puno ljudi I tramvajsku stanicu

Toliko sam želela da od tebe pobegnem

Na tebe sam bila ljuta I besna

Da,bila sam ljuta na tebe misleći kako si mogao da me obmaneš

Ne,ustvari nisam bila ljuta na tebe,već na sebe

I to kako sam mogla tebe da volim

-Sanjala sam tramvaj zvani “želja”

Sanjala sam da putujem negde ko zna gde 

Sanjala sam svoj bes

Sanjala sam svoje neispričane priče

Sanjala sam sebe stariju

Sebi sam nešto rekla,ali se nisam obazirala

Odgurnula sam je znajući

Da nisam to trebala uraditi

Izlazim I okrećem se ka njoj

Pogledom sve mi je rekla

Znala sam šta taj pogled znači

Znala sam da bes nikada nikome dobro nije doneo

Samo sam izletela

Sela na pločnik

Uzela kutiju punu flomastera

Počela sam izdvajati boje koje su istrošene

Bacam ih

Duša moja znala je da odbacujem život istrošen

-Sedela sam na pločniku

Hranila sam se sopstvenim besom

Kamo sreće da je suza bilo

Bar,bih osetila bol

Osetila bih da sam živa

Bes je privukao vukove,lažljivce I lakrdijaše

Hteli su deo mene