Moja je ovo priča

Završavam sa ovom farsom.  Sreća je bila prevelika toliko da mi se sručila na grudi poput olova. Jelena je naišla u tom momentu taman da me vidi kako srećan odlazim. "Ne! Ne! Neću ti dozvoliti da to uradiš! Nikada te neću pustiti da odeš! Jel ti jasno!" - drhtala je od besa. Jelena je bila žena neverovatne lepote. Obrazovana iz stare porodice. Uglavnom je vreme provodila u poridičnom letnje cu u Veneciji. Bila je lepa...svetlo plavih očiju i crne kose. Za razlika of njene spoljanjosti njen karakter ju je činio izuzetno teškom osobom za voleti. Ali naši zajednički životi bili ugovoreni sporazumom naših roditelja mnogo pre nego što smo se upoznali.  Trčao sam ka tvome naručju da bih ti priznao da je Jelena žena koje više nema…”Nema je više,Nina! Gotovo je! Nikada više me neće ucenjivati…”-pao sam ti na kolena. Onako nepozvan sam ti došao…Bila si u svilenom ogrtaču ispod kog si nosila čipkanu spavaćicu gde se naziralo tvoje nago telo,belo poput mleka u kome si se svakog j...

-Očima stremim ka visinama Nekakva čudna toplina mi se razleže po grudima Čujem otkucaje srca svoga Ono kuca sve brže i brže kao da iz grudi hoće da iskoči Noge mi postaju sve teže,jer trčala sam dugo bežeći od senki Nisam mogla više Zastala sam Tražila sam malo vazduha,ali nije bilo Gušila sam se Htela sam da potrčim,ali nisam mogla Pogledala sam dole Noge su mi bili vezane  Senke su se približavale Zavijale su tako jezivo Od straha sam izgubila svest Sve je tada postalo crno Pestala sam da postojim,da trčim,da bežim Prestala sam da sanjam. Probudila sam se. Ničega se sećala nisam. Gledam u sunce Bog kaže tiše Vetar duva sve jače pravi vrtlog u koji padam Nosi me daleko u bezdan Hladno mi je Osećam nečiji stisak ruke na mojoj šaci Suza mi klizi niz obraze bez nekog povoda Ne prestajem da plačem Gušim se Osećam gorak ukus u ustima kao da je neko stavio konopac ...

Hteli su deo mene Nisam se plašila,jer nisam mogla postati kao oni Pobeći nisam mogla,besom okovana za to mesto bila sam Grad je bio tako blizu,a tako daleko Bio je obasjan nekom čudnom svetlošću Kao svetlost na kraju tunela Pomislila sam da treba samo igrati njihovu igru I da će se sve dobro završiti -Nisi bio tu da me izvučeš Nisi bio tu ruku da mi pružiš Trebala sam tvoju snagu Bio si negde daleko Čekao me.   -« Svetlo na kraju tunela. « -probudila sam se misleći na ovu poslednju scenu-Izgleda da zaista sanjamo život .» Često sanjam čudne i tako stvarne snove. Danas sam se probudila iznenada kao da me je neko gurnuo i povukao. Posle toga nisam znala gde sam niti šta je san značio. Dan je počeo kao i svaki drugi. Monotono I jednolično. Uletela sam u kolotečinu svakodnevnog života. I znala sam da mi je bila potrebna promena. Dala sam otkaz u firmi sa jednom važnom napomenom:ako mislite da možete bez men...

-Ni večeras te nisam sanjala Sanjala sam drvo pod čijom senkom ležim Sanjala sam sunce i vetar u kosi,daleke i čudesne predele,mirise začina i domaće kuhinje -Više ne pohodiš moje snove Nema te da mi doneseš miris mora i sunčeve zrake Nestao si baš pred zimu Nekom drugom poklanjaš snove o sreći Čekam te godinama U uglu svojih snova šćućurena I nepomična Čekam te da moje snove obojiš u plavo Čekam te da me tvoje usne dotaknu po prvi put,da mi oči jednim šapatom zatvoriš I snove obojiš duginim bojama -Nema te,a zima predugo traje Nema te,a nema ni moje duše Tu sam,na istom onom mestu sa kojeg sam krenula Zima predugo traje Došla je kao zatišje i donela nam snove o drugima Obećao si da ćemo se sresti Obećao si Zima predugo traje. -Budim se. Ovog puta me mir i tišina potpuno okružuju. Otvaram oči. Shvativši da je zima počela I da je sneg padao tokom cele noći prekrivši svojim belim pokrivačem sve okolne zgrade,p...

«  Ne znam kako mi to uvek polazi za rukom,ali mi se čini kao  da najvažnije trenutke u životu prespavam  nesvesna da u njima učestvujem. Ne zbog nemogućnosti suočavanja sa istim već zbog emocija koje doživljavam u datom trenutku,kako onih lepih tako i loših.  Puštam da me  te emocije oblikuju i sopstvena  delanja obeleže. Ni jedno ni drugo ne treba da bude tako,jer na kraju sam samo čovek. A  kao takvom  dozvoljeno mi je  da grešim i učim. Meni je bila potrebna hrabrost da prihvatim sebe ovakvu kakva jesam. Mome životu bilo je potrebno da se oslobodim straha i da volim bez razmišljanja. Bili su mi potrebni ANĐELI koji nisu bili na nebu već oko mene. » Danas je kiša  konačno prestala da pada  i sunce se promolilo iza oblaka smeškajući se kao da je govorilo : « Danas je dan za smeh. Dosta je bilo suza. » Izašla sam napolje sa namerom da udahnem sveži letnji povetarac i da  sunce moju dušu oko...