Moja je ovo priča

“ Čovek koji nije upoznao veliki strah, nije kompletan č ovek kao i onaj koji nije otkrio veliku tugu ili veliku radost. ”   Borislav Pekić -Sedim pored otvorenog prozora u svom stanu na osmom spratu solitera u jednom od bolkova na Novom Beogradu I gledam kako dan menja svoje odelo postajući noć. U noći se rađamo kao drugi ljudi. Skidamo maske koje nosimo tokom dana I prepuštamo se mraku bivajući tako pravi egoisti koji puštaju na slobodu divlju stranu sebe. Opuštamo se. Osluškujemo kako noć diše. Pratimo njen ritam da bi se kasnije stopili sa njom. Kako je noć misteriozna,opasna I živa takvi I mi postajemo. Ulice ne dopuštaju kajanje niti ti daju vreme da razmisliš. Moraš da deluješ shodno svome uverenju ili trenutnim osećanjima kojima ili veruješ ili ne veruješ. Dan posle takve noći pun je kajanja,straha od onoga što smo možda uradili. U glavi nam je haos,hiljadu I jedno pitanje,ali od svih pitanja postavljamo uvek jedno:”Šta sam to uradio?” Pokušavamo da se setimo,al...

Danas sam ok. Juče sam htela plakati. Kažu da će zima. kažu da će padati sneg. Mnogo toga kažu i obećavaju,ali ništa se ne ostvari. Rekla sam sam sebi nemoj da si tužna,biće sve dobro,ali nikako mi danas to nije pošlo za rukom! Čak sam uspela da u fotokopir radnji napravim "veliki" račun za kopije u boji! "Molim!?"-prebledela sam u trenutku,zaustavila dah i srčani udar je krenuo. "Kako to? Za ovoliko stranica?"-bilo je moje drugo pitanje. "Da,svaka stranica po 25 din. Boje su vrlo skupe."-bio je odgovor radnika. "Ne,ovo nije moguće! Ovo se meni dešava prvi put!"-kako sada da objasnim da sam sve potrošila. I danas je bio dan da ja potrošim ogromnu količinu novca. Nije mi bilo dobro! Ali rekoh sebi: "Ok. To je samo danas. Neće tako bitii sutra! Sutra ću da stavim najlepši osmeh na lice i da pojačam muziku do kraja i probudim sve komšije!" Tako ću i da uradim! Danas sam ustala sa nekakvom tugom u srcu. Jutros sam p...

"Teško mi je uopšte da pričam o NJOJ. Ne znam ni odakle da počnem."-teškim i tromim glasom,umornim od plakanja,počela je priču. Dugo je o tome ćutala. Nikome nije ni pokušavala da objasni njihov odnos ni zašto su se tako često sukobljavale. Nije želela to,jer je to bila njena stvar i njen život koji se nije ticao nikoga osim nje. Danas je,posle nekoliko nedelja ćutanja o ovoj temi konačno rešila da progovori. Rešila je da svima objasni sve. Ako im je do toga stalo da sve saznaju! "Recimo od početka. Kakvo je bilo tvoje detinjstvo? Zašto si u kasnijim godinama dolazila u konflikt sa NJOM? Šta je bilo to što tebe teralo da se sukobljavaš sa njom?"-začuo se dubok i smiren glas. "Teško mi je o tome da pričam! Kako me niko ne shavata!?" "Kako da te razumemo kada nikome ništa ne govoriš? Samo ćutiš i smeškaš se! I mi treba da pretpostavljamo šta ti je na duši!?"-začuo je plačni,histerični glas odmah do nje. "Da li su ovo sve moji...