BUDI UVEK PORED MENE

-Otkrila sam jednu tajnu sebi. Priznala sam sebi da…..

Priznala sam sebi da te volim,da mi silno nedostaješ. Priznala sam sebi da ne mogu bez tvojih varljivih očiju I stidljivog osmeha. Priznala sam sebi i drugima da volim način na koji me gledaš. Volim kako me stidljivo i skriveno pozivaš da ostanem,a ja iako to znam bežim i čekam da me uhvatiš kao što ribar peca ribu. Nisam nedodirljiva! Samo se plašim da volim nekoga i da tog nekog pustim u svoj svet oko koga sam napravila veliki zid. Plašim se da će me sreća koja mi dolazi pobeći da neću imati vremena da uživam u njoj. Kao da će mi je vreme oteti! Trebaš mi ti koji si srušio barikade u srcu mome da me zagrliš čvrsto i ljubiš me usnama mekim,da me uvek gledaš istim očima i pogledom. Trebaš mi TI! Zar sam ti bila toliko arogantna i uobražena kada nisi imao dovoljno hrabrosti da mi priđeš? Zar pored svih njih koje ti se pod noge bacaju,baš kod mene da zastaneš? O,ti koji si mi otvorio srce osmehom i dušu ugrejao jednim pogledom!

Vrati se meni! Vrati si da nastavimo tamo gde smo stali one večeri! Jer priznajm da sam pogrešila što te nisam pustila da uđeš dovoljno daleko u moj svet. Samo sam htela da pobegnem,jer plašilo me je sve to što sam osećala! Vrati se meni I igraću samo za tvoje oči.

Na tvoje prvo zdravo uzvratila sam ti jednim stidljivim I jedva čujnim “Zdravo.” I osmehom od uha do uha. Tako smo počeli ovu našu malu igru ljubavi za koju znamo samo ti I ja,a u kojoj niko nema dovoljno hrabrosti da priđe znajući da falimo jedno drugom. Znamo da nam se oči traže,a usne žele poljubac najlepši na svetu.

I tako čeznemo,a mogli smo da se budimo jedno pored drugog.

Mogli smo da sanjamo zajedno na istom jastuku. Mogli smo sve. Ali ostavili smo leto za sobom I čekamo jesen da nam donese neke nove čarolije. Čekamo.

Znaš li da si me kupio onog dana kada su nam se pogledi sreli ne sluteći da nam se duše sudaraju?

Vratićeš se u ovaj grad,ali ostaje mi sumnja da se meni vratiti nećeš. Neću znati da li ćeš me I dalje nositi u oku svome I rušiti ove zidove oko srca moga. Ne znam da li ću I dalje biti ona ista kada jesen dođe. Ne znam da li će sutra biti oblačno ili sunčano. Ne znam šta sutra nosi. Stvarno ne zna.

Šta ako ti kažem da fališ mi! Šta ako ti kažem da puštam te u moj mali svet! A šta ako te pitam da

mi dozvoliš da te dodirnem I ukradem osmeh u prolazu. Da li ćeš onda sesti pored mene? Da li ćeš mi onda ispričati kako si proveo leto?   

Volela bih da si pored mene kada loše mi ide,kada sam neraspoložena I tužna. Volela bih da si uvek samnom. Volela bih da spavaš na drugoj strani kreveta I da zajedno sanjamo snove.

Jer znam da se nikada ovako nisam osećala kao sa tobom.

Jer sa tobom sve izgleda stvarno čak i snovi.