CRVENA LOPTA
Zlatni zraci sunca su se
probijali kroz moj prozor budeći me.
Bila sam vrlo zadovoljna
svojim snom da nisam želela da se probudim,ali Sunce je nestrpljivo želelo da
me izvuče iz kreveta da vidim lepotu današnjeg dana. Uzdahnula sam. I rekla
sebi:“Uredu! Ustajem!“ Stavila sam najlepši osmeh na lice. Ponavljala reči kao
što su DANAS ĆE BITI LEP DAN! Skuvala sam kafu...i pila je polagano. Sa
uživanjem.
Danas nije bilo gužve.
Danas nije bilo buke. Niko nije pričao niti komentarisao bilo šta. Televizor je
bio ugašen. Stereo uređaj ugašen. Tišina. A u mojoj glavi nekakva buka.
Zatvaram oči trudeći se da pronađem
Navukla sam
majcu,trenerku i patike...kosu sam kao i po obicaju sređivala u pokretu.
Najobavezniji deo mog aksesoara,kada je ovako lepo vreme,su naočare. Iza njih
sam skrivala svoj mali svet u koji nisam puštala strance. Slušalice u uši. I
moje omiljene pesme.
Drveće je tako lepo kao
da me pozdravlja. Vetar mi daj podsticaj da hodam dalje. Vidim decu kako se
igraju u parku. Tako su srećna bez ikakvog povoda i razloga. Njima ne treba
razlog da budu srećna. Ona su srećna s razlog,jer vole život onako čisto.
Sedam na crvenu klupu u
jednom od mnogobrojnih parkova na Novom Beogradu.
Gledam neke nove klince u
nekom novom-starom parku sa novim forama i čudnim bekstvom od realnosti.
Posmatram njihove pokrete i govor tela(slušam muziku)...i shvatam da kada smo
mladi smo tako sebični i bezobrazni. Nesvesni da vreme klizi. Vreme se kotrlja
nizbrdo poput lopte. Ne shvataju da će kada budu prošli deo svoga životnog puta
da tu istu loptu vremena guraju uzbrdo pokušavajući iz sve snage da vrate
izgubljeno veme.
Oh,deco kako ne shavate
da je život lep,a vreme provedeno sa drugarima najdragocenije. Treba da
stvarate uspomene koje će vam mamiti osmeh...Ali avaj,deca ne razumeju ništa
dok prvo ne padnu,poderu farmerice i osete bol...To je iskustvo...Sve smo
nasledili od naših predaka.
Čula sam neko šuškanje
ispred sebe koje se ponvljalo iznova i iznova.
Podigla sam pogled i
primetila plavooko dete od oko tri godine sa crvenom kosom i belom puti. Na
sebi je imalo plavu trenerku sa crvenim prugama sa strane ne njenom donjem
delu. I crveno-bele NIKE ptike. Kako je slatko ovo malo stvorenje. Tako iskrene
i čiste oči. Deca te preporode i nučete da se smeješ bez ikakvog povoda.
„Reci dušo.“
„Teto,jopta mi je paja
tamo.“ - gledalo me je ljubopitljivo.
„Gde? Koja lopta?“ - nasmeših
mu se.
„Tamo. Ona. Civena.“
„Ona tamo?! Dobro. Idem
da je dohvatim, a ti me čekaj ovde. Uredu?“
Prešla sam preko ulice kako bih je uzela. Kao
i po običaju nisam videla ništa drugo osim te male crvene lopte koja je stajala
pored jednog drveta. Ustremila sam se ka njoj.
Uzela sam je sva srećna poput onog malog deteta. Potražila sam
ga pogledom pokazujući mu na loptu. Bio je ushićen. Tada sam pored njega
ugledala njegovu majku.
„Dobar dan gospođo. Evo
lopte.’’ – predala sam je majci koja mi je zahvalila.
Skrenula sam pogled ka
košarkaškom terenu koje je bilo ograđeno crvenom ogradom. Prišla sam terenu
ugledavši u daljini jednog visokog crnokosog momka sa smedjim očima. Prepoznala
sam taj glas i te oči. Osetila sam opet leptiriće u stomaku kao nekada.
Sećanja su postala sve
jasnija i glasnija,obojena i živa. Dešavalo se opet....baš kao nekada....
Razvukla sam osmeh od uha
do uha. Gledala sam ga kao i onda kada smo se prvi put upoznali. Sa razlikom od
deset godina ne viđanja. Njegov glas mi je odzvanjao u ušima.
„Odlično
bacanje,kume!“-vikao je. A onda,onda se okrenuo i video me.
„Zdravo,neznače!“-šapnula
sam mu kako bi samo on mogao da pročita sa mojih usana.
Klimnuo je glavo uz
odobrenje. Nasmejao se i namiguo mi onako kako je samo on znao.
Čekala sam da završe sa
utakmicom kako bi nastavili onaj naš razgovor od pre ko zna kojeg vremena.
Čekala sam da mu kažem mnogo toga. Sada ne idem nigde.
„Hej ti!“-prišao mi je
pruživši mi ruku.
„Neznanče...Vidim da još
uvek igraš basket u kraju. Kada si se vratio? Ili si samo u poseti?“
„Pre desetak dana sam
stigao. Tu sam samo turistički. Kako si ti,mala moja?“
„Dobro sam...“-setno sam
odgovorila,a znala sam da ništa nije dobro.
„Nisi dobro. Znam te. Da
li si za kafu?“-pitao me je.
„Sa tobom uvek.“-uhvatila
sam ga za ruku. Naslonila sam glavu na njegovo rame i krenuli smo na kafu u
našem lokalu CRVENA LOPTA.
Коментари
Постави коментар