Mogu li ti priznati nešto?

‘’Mogu li ti priznati nešto, Đorđe?’’

‘’Naravno.’’ – nasmejao se očekujući pohvalu. 

‘’Hmmmm…Sećaš li se onog dana kada smo se upoznali? – samo je klimnuo glavom u znak potvrde – Sara je upala u stan, izvukla me iz kreveta uz osmeh govoreći: ‘’Idemo u grad! Biće ovo nezaboravno veče! Vlada i moj brat dolaze, i vode nas u grad.’’ Bila sam zatečena prvo njenim ulaskom, a drugo činjenicom da ti dolaziš!’’ – taman kada sam htela da nastavim prekinuo me je. 

‘’Ok. Gde ide tvoja priča? Znam, znam po tvojim merilima sam bio kreten…i ženskaroš.’’ – zakolutao je očima. 

‘’I jesi bio i to ćeš ostati. A sada hoćeš li me pustiti da završim?’’ – cinično sam uzviknula. 

‘’Ali ti si počela priču sa nekim dugačkim uvodom!! MA…’’ 

‘’Ma, znaš šta idi dođavola! ’’ – frknula sam besno po prvi put posle dve godine naše veze. Nije bila idealna veza, imali smo savršenih momenata, ali I onih manje idealnih u kojima smo se ponašali kao tinejdžeri. 

‘’Upravo jesam! Fantastično je tamo. Hoćeš li samnom drugi put? ’’ – nasmejao se nakrivivši glavu. 

‘’AAAA…kako me tako izbaciš iz takta u deliću sekunde! Znaš šta idem s obzirom da od ovoga nema ničega. ‘’ – samo sam mu namignula i krenula sam da se oblačim. 

‘’Molim!? Kako to? Gde ćeš?’’ –  iskočio je iz kreveta. 

‘’Kući…a možda da nađem nekog boljeg ljubavnika, nekoga koji zna slušati. Šta kažeš na to?! Hmmm, povredila sam tvoju sujetu, zar ne!?’’ – to veče smo bili dvoje razmaženih klinaca. 

Stajao je naspram mene potpuno nag, sa licem crvenim od besa. Sada je on bio taj koji je bio iznerviran. 

Bio je pravi u pravo vreme, dobar za loša vremena. Kao jako dopadljiv umeo je sa rečima, znao je šta reći u pravo vreme. Umeo je sa ovim mojim ludilo da pleše, da me umiri. Ali u životu ništa nije idealno tako ni nama nije bilo. Bili smo dvoje ljudi koji su učili jedno o drugome. 

Naš prvi susret nalikovao je na one susrete iz romatičnih fimova. Bila je to moderna bajka, ali bez ‘srećnog kraja’, jer ukoliko je nešto dobro ono nema kraja, to se nastavlja…Pre bih tu frazu definisala kao ‘srećan kraj početka’. Tačno pre tri godine bila sam na životnoj raskrsnici. Završila sam bila fakultet, dobila ponudu u jednoj firmi u inostranstvu. Bilo je dosta pitanja na koja nisam imala odgovor. Da li ostati ili otići? Šta imam da izgubim? Koga ostavljam? 

A u međuvremenu sam se previše trudila da budem svima sve. Jurila sam neke prazne ljude I prazne priče. U toj jurnjavi se čovek umori, to sam tek kasnije dosta kasnije shvatila. Sećam se da je Sara te večeri odlučila da me natera da zaboravim na sve. A njena strategija, ne pitam za planove za budućnost, kao I vedar duh učinili su da prihvatim ponudu za izalazak. Telo je počelo da reaguje na jedan čudan način – energija i volja za životom su se vraćali. Počela sam da uviđam neke sitnice koje u mome životu nisu valjale.

Da se vratim na to veče kada sam Đorđa upoznala (ustvari znala sam ga duži niz godina, može se reći skoro 10 godina pre nego što smo počeli da se zabavljamo). 

Rezervisali smo večeru u restoranu KONOBA u Skadarliji. Sara je odlučila da pozove brata i njegovog drugara na večeru, jer imala je nameru da me upozna sa Vladom. Kako je samo bila naivna misleći kako ću se baš Vladi svideti. Vlada je bio najbolji drug njenog brata. Iako sam godinama poznavala Saru, njenog brata sam retko viđala. Nikada nije bio kući. 

U restoran je ušao muškarac visok, crne kose I čekinjaste brade koja ga je činila još zavodljivijim, što mi je privuklo pažnju. Ispod te brade osmeh se samo nazirao dok su plave oči sijale u mraku odajući srećno zadovoljnog muškarca koji se izvukao iz tople postelje devojke koja se kao mačka uvijala dok se on spremao za ovu večeru. Devojka u postlji zavodljivo ga je preklinjala da ostane nudeći mu svaki deo sebe skriven I razotkriven. Njegov muški libido se podizao stežući je sve čvršće oko struka, prislanjajuće ju je uz sebe…ali poslednji put ju je poljubio I otišao, jer koliko god da je želeo da ostane njegovi principu si bili jači od njegovog nagona. Ipak sestra je jedna jedina što treba da se ispoštuje. 

Uhvatila sam sebe kako se izvijam da vidim ko je to, da li je možda neko koga znam, jer ipak je bilo nečega u toj bradi, u tom sigurnom koraku. Sasvim polagano sam se izvila…I ugledala Vladu ispred našeg stola što me je naljutilo. ‘’Zašto stojiš ispred mene? Pomeri se!’’ – došlo mi je da viknem. Pozdravila sam se sa njim. Kako je seo za sto u tom momentu je muškarac sa bradom dobio svoje ime – Đorđe, Sarin stariji brat, koji se pozdravljao sa njom. Bila sam u trenutnom šoku. 

Okrenuo se ka meni da me pozdravi. Na njemu sam osetila miris druge žene, što ne znam kako niti zašto, ali je u meni izazvao osećanje nalik na ljubomoru. ‘’Zašto?’’ – u meni neverica. ‘’Ti mora da si Dunja. Kako godine prolaze!’’ – smeškao se zadovoljno, kao da je od tog trenutka znao da ću biti njegova. Nisam bila niti divlja niti neukrotiva samo jednostavno drugačija, ne sa ovoga sveta. Nedodirljiva. Svojeglava. To je privuklo njegovu pažnju da budem njegova. 

‘’Dunja. Dunja!!!’’ – netremice sam gledala u njegovo nago telo. Bio je sportski tip. 

‘’Hmmm…’’ 

‘’A kako me izluđuju ti tvoji zvuci!’’ 

‘’Znam. Mnoge to izluđuje.’’ – samo sam se slatko nasmejala. 

‘’Saslušaću te. Dođi sedi ili lezi, meni je svejedno.’’ – uzevši me za ruku odveo me je do kreveta, a od razgovora nije bilo ništa. Nisam mu priznala ništa tada…a nisam ni kasnije.

Zato sada priznajem da mi je seks sa njim bio uzbdljiv, čulan. Privukla me je njegova želja zamnom. Njegovo insistiranje kao i ne odustajanje. 

Naša veza je bila neobavezna. Viđali smo se kada bismo poželeli jedni druge. Nismo bili ljubomorni samo smo voleli da izluđujemo jedno drugo pričom o izlascima sa drugima. Volela sam da ga izluđujem pričama o flertovanju sa drugim muškarcima, romantičnim izlascima sa drugim. A mene je izluđilvala pomisao da druge ljubi. U momentima lucidnosti mogla sam da osetim kako ljubi druge i šapuće im slatke laži. Sve je u meni besnelo kada bı mi takve misli dolazile. Kad se sve svede nas dvoje nismo bili normalni. Naša veza je bila van svakih pravila koje ste mogli da pronađete u onim knjigama o vezama. 

Nas dvoje smo bili slobodni ljudi, ljubavnici koji su voleli slobodu i ne pripadanje nikome osim sebi, a trebalo je da pretpostavimo da smo već odavno pripadali jedno drugome. Umeo je zadovoljiti animalno u meni. Veza sa njim vodila je samo do kreveta, svilene posteljine i noći ispunjenih strašću. Sa njim je sve izgledalo savršeno samo dok smo bili u sobi. Zato sam prestala da mu šaljem poruke. Prestala sam da mislim na njega.  

Jednog sparnog letnjeg dana me je probudila njegova poruka, negde oko 3:25h posle ponći: ‘’ Nedostajala si mi ovih dana. Moram ti priznati da posle tebe nijedna nije znala niti umela da utoli ovu žeđ u meni! Nijedna nije kao ti! Ukoliko želiš da se vidimo biću u Hotel IN-u do 24.08.’’ Onako pospana sam samo otvorila poruku. I zaspala istog trena. 

Tanja K.