POTRAŽI ME U PREDGRAĐU

-“Bio si moja čežnja.

Sanjala sam nekog sa tvojim imenom,tvojim očima I tvojim glasom.

Niko ne zna koliko je trajala ova moja molitva za tobom. Duše su nam se srele jedne hladne zime na uglu Francuske ulice I Skadarlije.

Bile su to predratne godine. Zima je bila neprikosnoveni vladara naših ulica. Nikoga nije bilo na ulicama tih dana,jer sneg je padao već danima. Pokušavali smo da očistimo ulice onda kada bi sneg prestao da pada,ali bez uspeha. Sve što bi očistili sneg bi ponovo pokrio za nekoliko sati.

Čistili bi tako svaki dan iznova. Kako smo bili uporni I dosledni! Eh,da sam samo bila tako dosledna I uporna u našoj ljubavi. Nisu mi dali da te volim. Nisu ti dali šansu da se pokažeš. I ti si odustao. Otšao si. Okrenuo si se. Bili smo nespremni za ono što nam je Sudbina dodelila kao blagoslov,a okolina odbacila kao neprihvatljivo.

Ali Beograd I sada priča priču o našoj ljubavi. Beograd I danas čuva naše tajno mesto gde si me prvi put poljubio. Niko tako vešto nije umeo da čuva ono naše kao Beograd I ova moja Francuska ulica.

Danas više ne živim tu.

Ponekad me noge same odvedu do one moje divne ulice u kojoj sam tebe srela I poljubila. Ali samo ponekad sasvim slučajno zalutam u boemsku četvrt u našu Skadarliju gde si pevao pesme samo za mene pisane. U Skadarliji ništa se nije promenilo. Sve je ostalo isto. Iste one kaldrme,iste one kafane u koje smo odlazili,isti oni raspevani ljudi,samo neki drugi klinci I neko drugo vreme,koji bi se tu zaljubili I pevali jedno drugome pesme. Samo se ulica moja promenila. Dobila neko drugo ime. Neke druge zgrade su se gradile,a one stare u ratu porušene,obnavljane. Ali tu nisu živeli isti oni ljudi sa kojima sam se susretala tokom godina. Ili su otišli negde daleko ili ih je rat odneo ili su se otuđili. Bila su to neka čudna I tužna vremena koja su uništila mnoge generacije.

U ulici mojoj ništa više nije bilo isto. Samo je ta čudna I magična,vanvremenska Skadarlija ostala netaknuta.

Danas sam sasvim slučajno tu zalutala u nadi da ću te sresti. “Čardak” je I dalje bio tu. Isti onakav kakavim ga pamtim iz vremena kada sam te srela.

“Dobar dan.”-otvorila sam vrata,a zvonce iznad njih bi se oglasilo najavljujući novog gosta.

Ispred mene je istrčao konobar obučen u belu košulju,crne pantalone I sa crvenom keceljom. Na košulji je stajala pločica sa njegovim imenom. Zove se isto kao I ti Vlada. Kakva slučajnost.

“Dobar dan. I dobro došli. Izvolite. “

“I dalje je ista onakva kakvu je pamtim.”-sela sam na isto ono mesto gde sam uvek sedela-sto do prozora kako bih mogla da gledam dok mi dolaziš-“Čašu crnog vina,molim.”

“Lokal je ostao isti,ali su se s godinama menjali vlasnici. Nisu dirali njenu dušu,gospođo. Odmah stiže Vaše vino.”-obrisao je sto,stavio već pohaban stolnjak I pikslu misleći da ću zapaliti cigaretu. Nasmešio mi se I otišao.

Dok sam čekala da mi konobar sa tvojim imenom donese posluženje gledala sam kroz prozor niz kaldrmu sve tebe očekujući. Vratim film u prošle dane. U pozadini se čuju tvoje pesme. Tvoj glas čujem kao šapat na usnama. Tada te ugledam kao utvaru davnih vremena koja se više vratiti neće. Ugledam te onakvog kakav si bio pre nego smo se rastali. Visok,naočit momak,crne kose I smeđih očiju koje su svim devojkama srce slamale. U osmehu krio se svoju tajnu,a u pogledu svoju dušu.

Nisi mi se dopao u prvom trenutku,jer bio si I previše gord sa onim kraljevskim držanjem. Uvek si bio onaj koji će prvi I koji sve najbolje zna,što te je I dovodilo u nevolju,a bio si I brz na jeziku. Vatra u tebi nije ti dala mira da budeš vezan za jedno mesto. Vatra u tebi je gorela poput ognja.

Tvoj hod bio je lagan I graciozan nikada brz ili nervozan. Među svojim drugovima ti si bio nadominantniji zbog svoje ambicioznosti I želje za uspehom u društvu koje je tražilo ljude poput tebe. Tvoj prenaglašeni idealizam ih je plašio,ali su te ipak pratili. Bio si njihov vođa I lider. Uvek I u svemu praktičan.

Zbog snobovske superiornosti I oholosti koju si imao gubio bi prijatelje. Nisi bio onaj koji se potčinjava već onaj koji potčinjava druge sebi. Morao si uvek biti upravu i tvoja reč je bila poslednja! Kralj drame i scene! Zato su svađe sa njima bile bučne i pompezne. I skoro uvek su oni popuštali odlazeći I okrećući ti leđa posle dugogodišnjeg prijateljstva. Više nisu znali i umeli da budu u tvom društvu I da te smire.  

 Samo ja sam znala da te smirim. U onim trenutcima kada si “goreo” poput ognja stavila bih ruku među tvoje prste. Naslonila glavu na tvoje grudi slušajući te kako dišeš. Bili su to retki momenti kada smo ih krali od drugih. Imala sam te u šaci,u duši I srcu. Bio si u svakom mom pogledu I treptaju oka. Kako sam samo za tebe I zbog tebe disala.

Nisi uvek bio takav. I nisu samo to bile tvoje glavne osobine. Umeo si da budeš gospodin I kavaljer prema prijateljima,naročito prema slabijem od sebe,a zaštitnički da se ponašaš prema svojim ženama što je njih mamilo ka tebi. Da bi neko bio tvoj prijatelj ili tvoja ljubavnca ili kraljica morali su da se usude da ti priđu,kao što lovac prilazi lavu ili panteru,I sve to uz tvoje dopuštenje,kako bi mogao upoznati onu tvoju drugu stranu-onu iskrenu I plemenitu.

Znao si da deliš I šakom I kapom,a znao si I da bez toga ostaneš. Uživao si u životu punim plućima. Sve probao I svuda bio. O,kako si samo bio ono što si hteo,a želeo si još više!

Imala sam sve,ali sretoh tebe koji si se ušunjao u srce moje poput lopova jednog oktobarskog dana 1938.godine.

Čujem tvoj glas kako pevaš mi. To su samo utvare moje prošlosti. O,kako mi nedostaješ sada kada sve se završava! Još se posečem na tvoje dodire od stakla! Još uvek znaš da braniš me čak I kada nisi pored mene.

„Izvolite.“-tišinu oko mene,a buru u meni,prekinuo je konobar.

„Hvala lepo,mladiću.“

„Nema na čemu i drugi put,gospođo.“-svojim već dobro uvežbanim osmehom mi se nasmešio,jer to mu je bila dužnost i posao. Okrenuo se i otišao. Bila su to čudna vremena koja su donela slobodu svega. Bili su to neki čudni klinci koji su prestali da veruju u magiju ljubavi. Sve im je bilo dopušteno.  

Te davne 1938.godine septembra meseca bila sam napunila 30 godina. Bile su to najlepše godine i najlepši trenutci u mom životu. Imala sam život,kuću i sunce moga neba. U ulici mojoj svi su znali da smo se voleli. Svi su znali za našu ljubav. Nekako je sve bilo kako treba. Volela sam ga. Bio je moja ljubav. A voleo je i on mene. Poklanjao mi je svaki delić svoga vremena,a ipak je nešto falilo. Osećala sam prazninu i nedorečenost u našem odnosu. Sa njim nisam bila ono što sam mogla da budem. Baš kada sam se pitala da li da ostanem i da se samo ja borim za nas ili svemu da okrenem leđa,srela sam tebe. U momentu nepažnje naše duše su se sudarile i to je bio početak kraja. Bio si sve ono što nisam očekivala od muškarca.

„Gospođo,izvinite. Molim Vas,oprostite. Da li ste dobro?“-rekao si sa čuđenjem i arogancijom u glasu. „Ništa. Sve je uredu,ali molim Vas,gospodine,pazite kako idete.“-sudarivši se sa tobom i saplevši se o svoj omiljeni šal,pala sam ti u zagrljaj. Bila je zima,a meni proleće. Tvoje oči zavirile su u dušu moju dok mi je srce tuklo u grudima I van njih.

 U ulici mojoj takvu videli me nisu. Imala sam ljubav,a poljubih tebe. I nikada više ništa nije bilo kao pre. Tvoj prvi slučajni poljubac pamtim još I danas. Niko me do tada nije ljubio tako kao ti. Uz tebe sam mogla da osvojim ceo svet svojim osmehom. Kako mi fališ! Kako mi nedostaje tvoj stisak ruke! Nedostaje mi toplina tvog zagrljaja!

U ulici našoj svi su znali za nas. Svi i danas pričaju o nama. Kažu da se takva ljubav više ne rađa. Čak I danas o ljubavi našoj Beograd priča.

Ako ikada poželiš da se vrati u ovaj ukleti grad nemoj me tražiti u mojoj ulici. Tu više ne stanujem,jer rat je odneo sa sobom sve lepo što sam imala. Sada sreću tražim na nekom mirnijem mestu negde daleko od ulice u kojoj smo proveli najlepše momente. Ako ikada poželiš da me pronađeš onda me potraži u predgrađu. Tamo ću te čekati sa istom onom crvenom ružom koju si mi poklonio kada si odlazio u rat.

Potraži me u pregrađu ovog ukletog grada. Sa sobom donesi stari smeh iz dobrih godina i ono društvo staro.

                                                                                                                  Tvoja stara ljubav

                                                                                                                                    Nina“